Сједињене Америчке Државе имају приступ широком спектру војних база и савезничких објеката који подржавају њихове операције против Ирана.
Агресија САД против Ирана била би практично немогућа без америчких војних база које се налазе на територијама заливских монархија. Те базе представљају кључне тачке за распоређивање америчких офанзивних способности. Војно присуство САД у овом региону већ деценијама је један од стратешких стубова америчке политике.
Званично образложење Вашингтона је да се тиме обезбеђује сигурност глобалних испорука нафте, штите савезници и одвраћају регионалне претње, које, према америчко-израелском наративу, углавном долазе из Ирана.
Пета флота америчке морнарице
Један од темеља америчког војног присуства у региону је Пета флота америчке морнарице. Њене операције обухватају Персијски залив, Ормуски мореуз и околне воде.
Кључне базе налазе се у Бахреину, Катару, Кувајту, Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијској Арабији и Оману. Оне укључују војне штабове, критичну инфраструктуру, логистичке центре, ваздухопловне базе и луке.
Уочи операције „Epic Fury“ против Ирана, САД су очекивале могућу одмазду и значајно су смањиле број војника и пратећег особља у тим базама. Ипак, распоређивање додатних офанзивних снага и система противракетне одбране довело је до значајног јачања америчког војног присуства у региону.
Пета флота поново је активирана 1995. године након операције „Пустињска олуја“ против режима Садама Хусеина у Ираку. Тада је постало јасно да САД морају одржавати стално присуство у овако нестабилном региону.
Данас флота надгледа операције на подручју од око 6,5 милиона квадратних километара — од Персијског залива до великих делова Индијског океана.
Штаб флоте налази се у Бахреину, у америчкој поморској бази у Манами, познатој као Naval Support Activity Bahrain.
Бахреин: Поморска база NSA Bahrain
Главна база америчке морнарице у региону налази се у бахреинској престоници Манами, у четврти Џуфаир. На мапама је означена једноставно као „америчка поморска база“.
САД су ову базу наследиле од британске морнарице 1971. године. Када је Пета флота поново активирана 1995. године, њен штаб је смештен управо овде.
Комплекс обухвата више градских блокова, укључујући складишта, командне центре за комуникације и обавештајни рад, стамбене објекте и друге пратеће садржаје.
У близини се налази логистички центар и лука Калифа бин Салман, кроз коју пролази велики део терета намењеног Петој флоти.
У мирнодопским условима у бази се налази до 8.500 припадника америчке војске. Због актуелних борбених операција, тај број је смањен на око 1.000.
База је опремљена системима противваздушне одбране и ракетним системима „Патриот“. У њој се налази и један од највећих центара за свемирске комуникације и сигналну обавештајну службу.
Овај центар био је мета иранских напада већ првог дана сукоба, 28. фебруара, када су на базу испаљене балистичке ракете и лансирани дронови „Шахед“.
Катар: Ваздухопловна база Ал Удеид
Ваздухопловна база Ал Удеид изграђена је 1996. године након споразума о војној сарадњи између Катара и САД, потписаног после операције „Пустињска олуја“.
Основни циљ катарских власти био је да обезбеде стално присуство америчке војске у региону и тако одврате потенцијалне претње из суседства, пре свега из Ирана.
САД су базу први пут користиле 2001. године током операција у Авганистану, а 2002. године потписан је и формални споразум који је омогућио америчком ратном ваздухопловству да користи ову базу.
Ал Удеид је одиграо важну улогу у операцијама у Авганистану, као и у координацији повлачења америчких трупа 2021. године. Са ове базе извођене су и операције против Исламске државе и јеменских Хута.
Данас је то највећа америчка ваздухопловна база у региону, са капацитетом од око 10.000 војника у мирнодопским условима (тај број је у фебруару 2026. смањен на око 5.000).
База може да прихвати транспортне авионе C-17, бомбардере B-52H и B-1B, као и ловце F-22 и F-35. Поред тога, у њој се налазе авиони за допуну горива у ваздуху и беспилотне летелице као што су RQ-4 Global Hawk и MQ-9.
Иран је последњих недеља више пута гађао ову базу ракетама и дроновима. Према сателитским снимцима, оштећен је радар раног упозорења AN/FPS-132, што значајно умањује способности америчке војске да на време открије ракетне нападе.
Кувајт: Камп Арифџан, Камп Бјуринг и база Али Ал Салем
Америчке базе у Кувајту успостављене су након што су коалиционе снаге 1991. године ослободиле ту земљу од ирачке окупације.
Три главна војна комплекса — Камп Арифџан, Камп Бјуринг и ваздухопловна база Али Ал Салем — представљају кључне логистичке центре за америчке снаге и подршку операцијама Централне команде САД (CENTCOM).
Ове базе одиграле су значајну улогу и у рату у Ираку 2003. године.
У припремама за удар на Иран, Кувајт је поново постао важна тачка распоређивања америчких снага. У њему су стационирани ловци F-16, хеликоптери AH-64 Apache, као и системи противракетне одбране „Патриот“.
Ирански напади на Кувајт почели су 28. фебруара, када су ракете и дронови погодили више војних објеката. Коришћене су и старије ракете на течно гориво, као и модерније ракете типа Fateh-110.
Према доступним подацима, америчке базе у Кувајту претрпеле су значајна оштећења, а у тим нападима забележени су и први званично потврђени губици међу америчким војницима у актуелном сукобу.
Уједињени Арапски Емирати: Ал Дафра и лука Џебел Али
У Уједињеним Арапским Емиратима америчке снаге користе ваздухопловну базу Ал Дафра и луку Џебел Али.
Ал Дафра се налази око 32 километра јужно од Абу Дабија и представља заједничку базу америчког и емиратског ваздухопловства. У њој је стационирано око 5.000 америчких војника.
База је опремљена системима противракетне одбране „Патриот“ и THAAD и служи за операције извиђања, допуне горива и прецизних ваздушних удара.
Лука Џебел Али је једна од највећих вештачких лука на свету и главни логистички центар америчке морнарице у региону. Са 140 пристаништа и површином од 35 квадратних километара, може истовремено да прими до 20 великих ратних бродова.
Иран је овде извео више напада дроновима и крстарећим ракетама, што је довело до оштећења складишта горива, докова и логистичких објеката.
Оман: ваздушне базе и логистичке луке
Америчко војно присуство у Оману заснива се на споразуму о приступу војним објектима из осамдесетих година.
САД користе ваздушне базе Тумрајт и Масира, као и луке Дукм и Салала, углавном за логистику, снабдевање и подршку операцијама Пете флоте.
Због улоге Омана као посредника у регионалним конфликтима, Иран углавном избегава директне нападе на објекте у овој земљи.
Саудијска Арабија: база Принц Султан
Најважније америчко војно упориште у Саудијској Арабији је ваздухопловна база Принц Султан, која се налази око 100 километара југоисточно од Ријада.
База је изграђена 1982. године за саудијско ваздухопловство, а одиграла је значајну улогу у операцији „Пустињска олуја“.
Америчке снаге поново су се активније вратиле у ову базу 2019. године након напада јеменских Хута на нафтна постројења компаније Aramco.
У бази су распоређене четири батерије ракетног система „Патриот“.
Иран је у склопу одмазде нападао и војне објекте и нафтна постројења у Саудијској Арабији, користећи балистичке ракете и дронове „Шахед“. Пре неколико дана, иранске балистичке ракете су погодиле ову базу.
Регион на ивици ширег сукоба
Ситуација у региону остаје изузетно напета. Нападима на базе у заливским монархијама Иран, по свему судећи, покушава да изврши притисак на те земље како би оне натерале САД да обуставе војну кампању.
Према појединим проценама, такав притисак заиста постоји.
Ипак, остаје отворено питање да ли ће Иран успети да избегне прелазак границе која би могла да изазове снажан војни одговор суседних земаља, укључујући и директне ваздушне ударе.
