Veštačka inteligencija više nije tema naučne fantastike, već tehnologija koja već danas menja način na koji radimo, učimo, komuniciramo i donosimo odluke. Dok jedni strahuju da će mašine preuzeti poslove ljudi, drugi u njoj vide najveću razvojnu šansu još od industrijske revolucije. Gde je istina između ova dva pogleda i kako će izgledati svet u narednim decenijama?
O tome je u podkastu „Kompas“ govorio Aleksandar Mastilović, konsultant za digitalnu transformaciju, stručnjak za veštačku inteligenciju i sajber bezbednost. Tokom razgovora sa voditeljem Petrom Vučanovićem analizirao je uticaj veštačke inteligencije na tržište rada, obrazovanje, geopolitiku i svakodnevni život, ali i opasnosti koje sa sobom nosi ubrzan tehnološki razvoj.
„Svaka industrijska revolucija je uzrokovala još neke revolucije u pozadini“
Razgovor je započet pitanjem koje sve češće izaziva zabrinutost kod ljudi: da li će veštačka inteligencija preuzeti naše poslove? Prema Mastiloviću, istorija pokazuje da je svaka industrijska revolucija donosila velike promene, ali i stvarala nove prilike.
„Svaka industrijska revolucija je uzrokovala još neke revolucije u pozadini“, podsetio je Mastilović, naglašavajući da tehnološke promene nikada nisu jednostrane.
On smatra da će najveće posledice ove revolucije osetiti upravo visokoobrazovani kadrovi, što je presedan u odnosu na prethodne tehnološke talase.
„Veštačka inteligencija je prva revolucija koja pogađa visokoobrazovani kadar“, istakao je.
Ipak, prema njegovim rečima, nije presudno pitanje da li će neki posao nestati, već ko će znati da koristi nove alate. Zbog toga veruje da će na tržištu rada prednost imati oni koji uspeju da spoje ljudske sposobnosti i mogućnosti koje pruža veštačka inteligencija.
„Onaj ko bude znao da koristi veštačku inteligenciju, biće relevantniji na tržištu rada.“
Govoreći o zanimanjima budućnosti, Mastilović je ukazao da će mnogi poslovi koji će biti traženi za pet ili deset godina tek nastati. Zato se sve više postavlja pitanje šta će biti vrednije – znanje ili veštine.
„Znanje dolazi i prolazi, a veštine ostaju“, poručio je, dodajući da diploma danas više nije garancija uspešne karijere kao što je to nekada bila.
Prema njegovom mišljenju, obrazovni sistemi moraće da se prilagode vremenu u kojem se informacije menjaju iz dana u dan, dok će kreativnost, kritičko razmišljanje, komunikacija i sposobnost rešavanja problema postajati sve važniji.
Posebno je naglasio da se sposobnosti čoveka i mašine ne smeju posmatrati kao iste.
Veštačka inteligencija je veoma ograničeno kreativna
„Veštačka inteligencija je veoma ograničeno kreativna. Ona nije čak ni toliko inteligentna koliko je brza i efikasna“, objasnio je.
Zato veruje da ljudska kreativnost ostaje jedna od ključnih prednosti koje tehnologija ne može u potpunosti da zameni.
„Veštačka inteligencija ne može da stvori emociju“, naglasio je.
Digitalna transformacija i pametni gradovi
Tokom razgovora bilo je reči i o konceptu digitalne transformacije, koji se često pogrešno svodi samo na uvođenje novih tehnologija. Mastilović smatra da je reč o mnogo dubljem procesu koji menja organizaciju rada, način funkcionisanja institucija i svakodnevne navike ljudi.
„Uloga čoveka na poslu se menja jer je dosta stvari automatizovano i digitalizovano“, rekao je.
Jedan od najzanimljivijih delova razgovora odnosio se na pametne gradove. Prema Mastiloviću, gradovi budućnosti koristiće ogromne količine podataka kako bi efikasnije upravljali saobraćajem, energetikom, javnim uslugama i bezbednošću.
„Koncept pametnih gradova će unaprediti kvalitet života prosečnog građanina“, ocenio je.
Razvoj tehnologije otvara i pitanja privatnosti
Što je više digitalnih sistema koji prikupljaju podatke, to je veća opasnost od zloupotrebe i nadzora. Upravo zbog toga sve češće se postavlja pitanje ko kontroliše one koji kontrolišu tehnologiju.
Osvrćući se na globalnu trku u razvoju veštačke inteligencije, Mastilović je ukazao na činjenicu da se mnoge ključne tehnologije razvijaju u okviru vojnih i geopolitičkih interesa.
„Vojna primena je glavni razlog razvoja robota i veštačke inteligencije“, upozorio je.
Kao primer naveo je Kinu, zemlju koja je poslednjih decenija sistematski gradila svoju ekonomsku, vojnu i tehnološku moć.
„Kina je već demonstrirala nekoliko primera fabrika koje rade u mraku. To znači da nema nijednog čoveka“, rekao je, opisujući stepen automatizacije koji je već dostignut u pojedinim industrijama.
Indija je tržište ogromnog potencijala
Pored Kine, posebno je izdvojio i Indiju kao tržište ogromnog potencijala koje bi u narednim godinama moglo da ima sve značajniju ulogu u globalnoj ekonomiji.
Iako priznaje da tehnologija donosi brojne koristi, Mastilović upozorava da najveća opasnost nije u tome što će mašine postati previše ljudske.
„Ja se samo brinem, ne da će AI da se humanizuje, ja se bojim da se zbog AI-a i tehnologije mi ne dehumanizujemo“, poručio je.
Kao primer naveo je sve veće otuđenje ljudi, naročito kod mladih generacija koje sve više vremena provode u digitalnom okruženju, a sve manje u neposrednoj komunikaciji.
Tehnologija je sme da postane zamena za ono što je suštinski ljudsko
Razgovor je završen temama koje se tiču samih granica tehnološkog napretka. Komentarišući eksperimente sa veštačkim matericama i razvojem humanoidnih robota, Mastilović je istakao da tehnologija može biti korisna onda kada pomaže čoveku, ali da ne sme da postane zamena za ono što je suštinski ljudsko.
„Koliko god čovek napravio dobar sistem, mislim da se ne možemo igrati Boga. Prirodni procesi su apsolutno nezamenjivi i tu se zna gde sve počinje i završava.“
Uprkos brojnim dilemama i rizicima, njegova poruka nije bila pesimistična. Naprotiv.
„Mislim da je veštačka inteligencija kao i svaka druga tehnologija, sjajna stvar, kao i električna energija i ne trebamo je se odreći.“
Prema njegovom viđenju, budućnost neće pripasti ni mašinama ni algoritmima, već ljudima koji budu umeli da koriste tehnologiju, a da pri tome sačuvaju ono što ih čini ljudima — kreativnost, moralnost, empatiju i sposobnost da grade stvarne odnose sa drugim ljudima.
Pogledajte celu emisiju sa Aleksandrom Mastilovićem:
