Вештачка интелигенција више није тема научне фантастике, већ технологија која већ данас мења начин на који радимо, учимо, комуницирамо и доносимо одлуке. Док једни страхују да ће машине преузети послове људи, други у њој виде највећу развојну шансу још од индустријске револуције. Где је истина између ова два погледа и како ће изгледати свет у наредним деценијама?
О томе је у подкасту „Компас“ говорио Александар Мастиловић, консултант за дигиталну трансформацију, стручњак за вештачку интелигенцију и сајбер безбедност. Током разговора са водитељем Петром Вучановићем анализирао је утицај вештачке интелигенције на тржиште рада, образовање, геополитику и свакодневни живот, али и опасности које са собом носи убрзан технолошки развој.
„Свака индустријска револуција је узроковала још неке револуције у позадини“
Разговор је започет питањем које све чешће изазива забринутост код људи: да ли ће вештачка интелигенција преузети наше послове? Према Мастиловићу, историја показује да је свака индустријска револуција доносила велике промене, али и стварала нове прилике.
„Свака индустријска револуција је узроковала још неке револуције у позадини“, подсетио је Мастиловић, наглашавајући да технолошке промене никада нису једностране.
Он сматра да ће највеће последице ове револуције осетити управо високообразовани кадрови, што је преседан у односу на претходне технолошке таласе.
„Вештачка интелигенција је прва револуција која погађа високообразовани кадар“, истакао је.
Ипак, према његовим речима, није пресудно питање да ли ће неки посао нестати, већ ко ће знати да користи нове алате. Због тога верује да ће на тржишту рада предност имати они који успеју да споје људске способности и могућности које пружа вештачка интелигенција.
„Онај ко буде знао да користи вештачку интелигенцију, биће релевантнији на тржишту рада.“
Говорећи о занимањима будућности, Мастиловић је указао да ће многи послови који ће бити тражени за пет или десет година тек настати. Зато се све више поставља питање шта ће бити вредније – знање или вештине.
„Знање долази и пролази, а вештине остају“, поручио је, додајући да диплома данас више није гаранција успешне каријере као што је то некада била.
Према његовом мишљењу, образовни системи мораће да се прилагоде времену у којем се информације мењају из дана у дан, док ће креативност, критичко размишљање, комуникација и способност решавања проблема постајати све важнији.
Посебно је нагласио да се способности човека и машине не смеју посматрати као исте.
Вештачка интелигенција је веома ограничено креативна
„Вештачка интелигенција је веома ограничено креативна. Она није чак ни толико интелигентна колико је брза и ефикасна“, објаснио је.
Зато верује да људска креативност остаје једна од кључних предности које технологија не може у потпуности да замени.
„Вештачка интелигенција не може да створи емоцију“, нагласио је.
Дигитална трансформација и паметни градови
Током разговора било је речи и о концепту дигиталне трансформације, који се често погрешно своди само на увођење нових технологија. Мастиловић сматра да је реч о много дубљем процесу који мења организацију рада, начин функционисања институција и свакодневне навике људи.
„Улога човека на послу се мења јер је доста ствари аутоматизовано и дигитализовано“, рекао је.
Један од најзанимљивијих делова разговора односио се на паметне градове. Према Мастиловићу, градови будућности користиће огромне количине података како би ефикасније управљали саобраћајем, енергетиком, јавним услугама и безбедношћу.
„Концепт паметних градова ће унапредити квалитет живота просечног грађанина“, оценио је.
Развој технологије отвара и питања приватности
Што је више дигиталних система који прикупљају податке, то је већа опасност од злоупотребе и надзора. Управо због тога све чешће се поставља питање ко контролише оне који контролишу технологију.
Осврћући се на глобалну трку у развоју вештачке интелигенције, Мастиловић је указао на чињеницу да се многе кључне технологије развијају у оквиру војних и геополитичких интереса.
„Војна примена је главни разлог развоја робота и вештачке интелигенције“, упозорио је.
Као пример навео је Кину, земљу која је последњих деценија систематски градила своју економску, војну и технолошку моћ.
„Кина је већ демонстрирала неколико примера фабрика које раде у мраку. То значи да нема ниједног човека“, рекао је, описујући степен аутоматизације који је већ достигнут у појединим индустријама.
Индија је тржиште огромног потенцијала
Поред Кине, посебно је издвојио и Индију као тржиште огромног потенцијала које би у наредним годинама могло да има све значајнију улогу у глобалној економији.
Иако признаје да технологија доноси бројне користи, Мастиловић упозорава да највећа опасност није у томе што ће машине постати превише људске.
„Ја се само бринем, не да ће AI да се хуманизује, ја се бојим да се због AI-а и технологије ми не дехуманизујемо“, поручио је.
Као пример навео је све веће отуђење људи, нарочито код младих генерација које све више времена проводе у дигиталном окружењу, а све мање у непосредној комуникацији.
Технологија је сме да постане замена за оно што је суштински људско
Разговор је завршен темама које се тичу самих граница технолошког напретка. Коментаришући експерименте са вештачким материцама и развојем хуманоидних робота, Мастиловић је истакао да технологија може бити корисна онда када помаже човеку, али да не сме да постане замена за оно што је суштински људско.
„Колико год човек направио добар систем, мислим да се не можемо играти Бога. Природни процеси су апсолутно незамењиви и ту се зна где све почиње и завршава.“
Упркос бројним дилемама и ризицима, његова порука није била песимистична. Напротив.
„Мислим да је вештачка интелигенција као и свака друга технологија, сјајна ствар, као и електрична енергија и не требамо је се одрећи.“
Према његовом виђењу, будућност неће припасти ни машинама ни алгоритмима, већ људима који буду умели да користе технологију, а да при томе сачувају оно што их чини људима — креативност, моралност, емпатију и способност да граде стварне односе са другим људима.
Погледајте целу емисију са Александром Мастиловићем:
