Европска унија планира увођење минималних стандарда енергетске ефикасности за дата центре, док забринутост због растуће потрошње струје у сектору вештачке интелигенције постаје све већа. Нови прописи део су шире европске стратегије која треба да омогући развој АИ индустрије, али без додатног оптерећења енергетског система.
Зашто дата центри троше све више електричне енергије
Дата центри представљају основу савремене дигиталне економије јер се у њима обрађују подаци за клауд сервисе, друштвене мреже и системе вештачке интелигенције. Међутим, управо је развој генеративне вештачке интелигенције довео до наглог раста потребе за рачунарском снагом, а самим тим и за електричном енергијом.
Према проценама Европске комисије, капацитет дата ценрата у ЕУ могао би да порасте са 12 гигавата у 2025. години на чак 28 гигавата до краја деценије. Њихов удео у укупној европској потрошњи електричне енергије већ сада износи око 2,5 одсто и наставиће да расте, преноси Ројтерс. Због тога Брисел најављује развој обавезних стандарда енергетске ефикасности, као и посебне ознаке одрживости. Оцењиваће се, између осталог, потрошња енергије, коришћење воде и удео електричне енергије из чистих, обновљивих извора.
Притисак на електроенергетске мреже и инвестициони талас
Нова правила долазе у тренутку када се Европа суочава са све већим притиском на електроенергетске мреже. У Холандији су поједине области већ увеле ограничења за прикључење нових великих потрошача због недовољних капацитета мреже, а међу главним разлозима наводе се управо брза изградња дата центара и раст обновљивих извора енергије.
Истовремено, поједине европске земље покушавају да искористе велики инвестициони талас који прати развој АИ технологија. Италија очекује улагања од око 22 милијарде евра у дата центре током наредних пет година, док регион Ломбардије већ припрема посебна правила за њихову изградњу. Поред тога, Европска комисија је представила Стратешку мапу пута за дигитализацију енергетског сектора. Овај документ предвиђа већу примену вештачке интелигенције у управљању мрежама, али и одрживу интеграцију дата центара како дигитална трансформација не би угрозила климатске циљеве Уније.
Глобални трендови и утицај на тржиште у Србији
Према проценама Међународне агенције за енергетику (ИЕА), дата центри су током 2024. године трошили око 415 терават-сати електричне енергије, односно приближно 1,5 одсто укупне светске потрошње. Потрошња расте двоцифреним стопама, а управо се вештачка интелигенција сматра кључним покретачем тог тренда.
За земље попут Србије, које активно покушавају да привуку технолошке инвестиције и подстакну развој дата центара, европска правила можда ускоро постану важан оријентир. Иако Србија није чланица Европске уније, домаће компаније које послују са европским партнерима све чешће морају да се усклађују са еколошким стандардима који настају у Бриселу. Нова европска регулатива јасно показује да вештачка интелигенција више није само технолошко питање. Како незаустављиво расте њена примена, расте и потреба за енергијом, због чега АИ постаје озбиљан енергетски, инфраструктурни и економски изазов.
