Kada su posle početka rata u Ukrajini 2022. godine najveće ruske banke isključene iz sistema SWIFT, mnogi zapadni analitičari smatrali su da će Moskva biti dugoročno odsečena od globalnih finansijskih tokova. Četiri godine kasnije pokazalo se da je Rusija, umesto pasivnog prilagođavanja, započela izgradnju paralelne finansijske infrastrukture.
U središtu tog procesa danas se nalazi platforma A7, sistem koji spaja tradicionalno bankarstvo, kripto tehnologije, posredničke kompanije i prekogranične platne mehanizme. Prema podacima koje su objavili zapadni mediji i međunarodne analitičke kuće, A7 je od eksperimentalnog projekta prerastao u jedan od najvažnijih instrumenata ruske spoljne trgovine.
Pojedine procene govore da preko ove infrastrukture prolazi i do 20 odsto ruskih međunarodnih plaćanja, što predstavlja više od 100 milijardi dolara godišnje.
Ko stoji iza ove platforme?
A7 je nastao uz podršku ruske državne banke Promsvjazbank (PSB), institucije koja ima važnu ulogu u finansiranju ruskog odbrambenog sektora. Prema podacima evropskih sankcionih dokumenata, kompanija A7 je direktno povezana sa PSB bankom i razvojem digitalne infrastrukture za prekogranična plaćanja.
Projekat se često opisuje kao hibrid između platnog sistema, kripto ekosistema i međunarodne klirinške mreže. Njegov cilj nije zamena ruskog bankarskog sektora, već omogućavanje međunarodne trgovine u uslovima sankcija.
U praksi, A7 funkcioniše kao finansijska magistrala koja omogućava ruskim kompanijama da nastave uvoz i izvoz čak i kada su klasični kanali plaćanja blokirani.
Kako funkcioniše mehanizam plaćanja?
Najveća inovacija A7 sistema leži u kombinaciji više različitih mehanizama.
Prvi nivo čine tradicionalna plaćanja preko mreže kompanija registrovanih u trećim zemljama. Umesto da ruska firma direktno plati kineskom ili turskom dobavljaču, u transakciju ulaze posredničke kompanije iz Kirgistana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Hong Konga ili drugih jurisdikcija koje nisu uvele sankcije Moskvi.
Drugi nivo predstavlja kripto infrastruktura.
Umesto klasičnog dolarskog transfera, sredstva se pretvaraju u digitalnu imovinu, zatim prebacuju preko blokčejn mreže, a potom ponovo konvertuju u lokalnu valutu zemlje primaoca. Na taj način se značajno smanjuje zavisnost od zapadnog bankarskog sistema.
Treći nivo čini interna mreža poravnanja obaveza između različitih kompanija i posrednika, što omogućava da se veliki deo transakcija realizuje bez fizičkog prelaska novca preko granica.
Uloga stejblkoina A7A5
Srce čitavog sistema predstavlja rubaljski stejblkoin A7A5.
Za razliku od klasičnih kriptovaluta poput bitkoina, čija vrednost značajno varira, A7A5 je vezan za rusku rublju. Svaki izdat token ima pokriće u depozitima koji se nalaze u Promsvjazbanci. Upravo zato se ovaj instrument često naziva „digitalnom rubljom za međunarodnu trgovinu“.
Praktično gledano, ruski uvoznik može da kupi A7A5, prebaci ga preko kripto infrastrukture i zatim ga zameni za USDT ili neku drugu široko prihvaćenu digitalnu valutu. Na kraju procesa dobavljač dobija novac bez direktnog kontakta sa sankcionisanim ruskim bankama.
Prema podacima koje je objavio predsednik PSB banke Petar Fradkov, ukupan promet A7A5 dostigao je oko 140 milijardi dolara od pokretanja sistema 2025. godine. Banka navodi da platformu koristi oko 15.000 kompanija i da dnevno obrađuje do 2.000 plaćanja.
Zašto su sankcije postale manje efikasne?
Slučaj A7 otkriva jedan od ključnih problema moderne sankcione politike.
Sankcije su uglavnom dizajnirane za svet u kojem su međunarodne transakcije zavisile od relativno malog broja velikih banaka i platnih sistema. Danas postoji daleko veći broj posrednika, fintek kompanija, kripto berzi i regionalnih finansijskih centara.
Čak i kada se sankcioniše jedna kompanija, sistem nastavlja da funkcioniše preko novih pravnih lica, novih posrednika i novih tehnoloških rešenja. Upravo zato su SAD, Evropska unija i Velika Britanija tokom 2025. i 2026. godine postepeno širile sankcije na kompanije i infrastrukturu povezanu sa A7 mrežom.
Ipak, dosadašnji rezultati pokazuju da je potpuno onemogućavanje ovakvih sistema izuzetno teško.
Da li je A7 pretnja dominaciji SWIFT-a
Bilo bi preuveličano tvrditi da A7 može zameniti SWIFT.
SWIFT ostaje globalna mreža kroz koju se godišnje obavljaju transakcije vredne više stotina biliona dolara. Međutim, A7 predstavlja dokaz da velike države mogu razviti funkcionalne alternative kada su isključene iz dominantnog sistema.
Najvažnija posledica nije ekonomska već geopolitička.
Svet postepeno ulazi u eru finansijske fragmentacije u kojoj više ne postoji jedan univerzalni kanal plaćanja. Pored zapadnog sistema koji predvode dolar i SWIFT, sve više jačaju kineski CIPS, regionalne klirinške mreže BRIKS-a, kao i kripto zasnovani modeli poput A7.
Šta ovo znači za budućnost globalne ekonomije?
Pojava A7 nije samo ruska priča.
Ona predstavlja simptom dublje transformacije međunarodnog finansijskog poretka. Sankcije su ubrzale razvoj alternativnih platnih sistema, digitalnih valuta i novih oblika finansijskog posredovanja. Zemlje koje strahuju od budućih sankcija pažljivo posmatraju rusko iskustvo i traže načine da smanje zavisnost od zapadnih finansijskih institucija.
Zbog toga se značaj A7 ne meri samo obimom transakcija već činjenicom da je pokazao kako jedna velika ekonomija može izgraditi paralelnu infrastrukturu za međunarodna plaćanja.
Bez obzira na to da li će ovaj sistem nastaviti da raste ili će biti ograničen novim sankcijama, A7 je već postao jedan od najzanimljivijih eksperimenata u savremenoj finansijskoj istoriji i najava sveta u kojem će globalni platni tokovi biti sve manje centralizovani, a sve više podeljeni na više konkurentskih sistema.
