Када су после почетка рата у Украјини 2022. године највеће руске банке искључене из система SWIFT, многи западни аналитичари сматрали су да ће Москва бити дугорочно одсечена од глобалних финансијских токова. Четири године касније показало се да је Русија, уместо пасивног прилагођавања, започела изградњу паралелне финансијске инфраструктуре.
У средишту тог процеса данас се налази платформа А7, систем који спаја традиционално банкарство, крипто технологије, посредничке компаније и прекограничне платне механизме. Према подацима које су објавили западни медији и међународне аналитичке куће, А7 је од експерименталног пројекта прерастао у један од најважнијих инструмената руске спољне трговине.
Поједине процене говоре да преко ове инфраструктуре пролази и до 20 одсто руских међународних плаћања, што представља више од 100 милијарди долара годишње.
Ко стоји иза ове платформе?
А7 је настао уз подршку руске државне банке Промсвјазбанк (PSB), институције која има важну улогу у финансирању руског одбрамбеног сектора. Према подацима европских санкционих докумената, компанија А7 је директно повезана са PSB банком и развојем дигиталне инфраструктуре за прекогранична плаћања.
Пројекат се често описује као хибрид између платног система, крипто екосистема и међународне клириншке мреже. Његов циљ није замена руског банкарског сектора, већ омогућавање међународне трговине у условима санкција.
У пракси, А7 функционише као финансијска магистрала која омогућава руским компанијама да наставе увоз и извоз чак и када су класични канали плаћања блокирани.
Како функционише механизам плаћања?
Највећа иновација А7 система лежи у комбинацији више различитих механизама.
Први ниво чине традиционална плаћања преко мреже компанија регистрованих у трећим земљама. Уместо да руска фирма директно плати кинеском или турском добављачу, у трансакцију улазе посредничке компаније из Киргистана, Уједињених Арапских Емирата, Хонг Конга или других јурисдикција које нису увеле санкције Москви.
Други ниво представља крипто инфраструктура.
Уместо класичног доларског трансфера, средства се претварају у дигиталну имовину, затим пребацују преко блокчејн мреже, а потом поново конвертују у локалну валуту земље примаоца. На тај начин се значајно смањује зависност од западног банкарског система.
Трећи ниво чини интерна мрежа поравнања обавеза између различитих компанија и посредника, што омогућава да се велики део трансакција реализује без физичког преласка новца преко граница.
Улога стејблкоина А7А5
Срце читавог система представља рубаљски стејблкоин А7А5.
За разлику од класичних криптовалута попут биткоина, чија вредност значајно варира, А7А5 је везан за руску рубљу. Сваки издат токен има покриће у депозитима који се налазе у Промсвјазбанци. Управо зато се овај инструмент често назива „дигиталном рубљом за међународну трговину“.
Практично гледано, руски увозник може да купи А7А5, пребаци га преко крипто инфраструктуре и затим га замени за USDT или неку другу широко прихваћену дигиталну валуту. На крају процеса добављач добија новац без директног контакта са санкционисаним руским банкама.
Према подацима које је објавио председник PSB банке Петар Фрадков, укупан промет А7А5 достигао је око 140 милијарди долара од покретања система 2025. године. Банка наводи да платформу користи око 15.000 компанија и да дневно обрађује до 2.000 плаћања.
Зашто су санкције постале мање ефикасне?
Случај А7 открива један од кључних проблема модерне санкционе политике.
Санкције су углавном дизајниране за свет у којем су међународне трансакције зависиле од релативно малог броја великих банака и платних система. Данас постоји далеко већи број посредника, финтек компанија, крипто берзи и регионалних финансијских центара.
Чак и када се санкционише једна компанија, систем наставља да функционише преко нових правних лица, нових посредника и нових технолошких решења. Управо зато су САД, Европска унија и Велика Британија током 2025. и 2026. године постепено шириле санкције на компаније и инфраструктуру повезану са А7 мрежом.
Ипак, досадашњи резултати показују да је потпуно онемогућавање оваквих система изузетно тешко.
Да ли је А7 претња доминацији SWIFT-а
Било би преувеличано тврдити да А7 може заменити SWIFT.
SWIFT остаје глобална мрежа кроз коју се годишње обављају трансакције вредне више стотина билиона долара. Међутим, А7 представља доказ да велике државе могу развити функционалне алтернативе када су искључене из доминантног система.
Најважнија последица није економска већ геополитичка.
Свет постепено улази у еру финансијске фрагментације у којој више не постоји један универзални канал плаћања. Поред западног система који предводе долар и SWIFT, све више јачају кинески CIPS, регионалне клириншке мреже БРИКС-а, као и крипто засновани модели попут А7.
Шта ово значи за будућност глобалне економије?
Појава А7 није само руска прича.
Она представља симптом дубље трансформације међународног финансијског поретка. Санкције су убрзале развој алтернативних платних система, дигиталних валута и нових облика финансијског посредовања. Земље које страхују од будућих санкција пажљиво посматрају руско искуство и траже начине да смање зависност од западних финансијских институција.
Због тога се значај А7 не мери само обимом трансакција већ чињеницом да је показао како једна велика економија може изградити паралелну инфраструктуру за међународна плаћања.
Без обзира на то да ли ће овај систем наставити да расте или ће бити ограничен новим санкцијама, А7 је већ постао један од најзанимљивијих експеримената у савременој финансијској историји и најава света у којем ће глобални платни токови бити све мање централизовани, а све више подељени на више конкурентских система.
