Ako su vam dosad glavne brige kod polaska na putovanja bile da li ste poneli pasoš, novac i avionsku kartu, uskoro ćete imati jednu obavezu više.
Evropska unija i još četiri zemlje Evrope će od leta 2025. godine uvesti novu proceduru za strane državljane koji žele da pređu njene spoljne granice, a putnici će morati da plaćaju i taksu od sedam evra.
Novi propisi nalažu obavezno traženje dozvole za pristup zemljama članicama kroz Evropski sistem za informisanje i autorizaciju (ETIAS).
Ona će se primenjivati za putovanja u ukupno 30 evropskih zemalja. I to u sve EU članice osim Irske i Kipra, kao i za Lihtenštajn, Norvešku, Island i Švajcarsku.
Propisi će se odnositi na putnike iz 60 zemalja. Među njima su Amerika, Australija, Velika Britanija, Ukrajina, Japan, Brazil, Argentina. Tu su i države Zapadnog Balkana, poput Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Albanije, navodi se na sajtu EU.
Probni period
Pre uvođenja ETIAS dozvola, od 10. novembra ove godine počeće da se koristi Sistem ulaska i izlaska (Entry/Exit System) u ovih 30 zemalja i za putnike kojima nije potrebna viza za pristup Evropskoj uniji.
Ovaj „probni period“ ili „prvi korak“, kako ga naziva Vladimir Vlaho, predsednik skupštine Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Srbije, neće mnogo uticati na mogućnost putovanja u zemlje Evropske unije..
Dok je ETIAS „dozvola“ koja se plaća, EES je „evidencija“ i sprovodi se bez naknade.
Ne postoji šansa da putnik bude odbijen na osnovu popunjenog formulara, objašnjava on za BBC na srpskom.
„Tako mogu da prate ko ulazi i koliko ostaje u EU, a svrha je da se ubrza prelazak granice, jer više neće biti ‘lupanja’ pečata u pasošima.
„Sistem će biti centralizovan, pa će regulatorno telo EU za migracije moći u realnom vremenu tačno da zna šta se događa, dok je dosad svaka država posebno beležila podatke koji su se delili ako postoji poseban zahtev“, objašnjava Vlaho.
Šta je Sistem ulaska i izlaska (EES)?
Zakon o uvođenju ovog sistema usvojen je u Evropskom parlamentu još 2017. godine. Posle nekoliko odlaganja, počeće da se primenjuje 10. novembra 2024.
Radi se o automatizovanom informaciono-tehnološkom sistemu za registrovanje prelaska spoljnih granica Evropske unije za ljude koji nemaju pasoše zemalja bloka, kao i Islanda, Lihtenštajna, Švajcarske ili Norveške.
Odnosi se na putnike koji planiraju kraći boravak. Najduže 90 dana u pola godine.
Važiće za vlasnike pasoša zemalja kojima je potrebna viza za ulazak u EU. Ali i onih država kojima ona nije neophodna, poput Srbije, koja je članica Šengen zone od decembra 2009.
Sistem će omogućiti strogu digitalnu kontrolu granice na „svakom aerodromu, luci ili putu u Evropi“, smatra Ilva Johanson, članica Evropske komisije zadužena za unutrašnje poslove.
„Znaćemo ako su ljudi ostali predugo. A kriminalcima, teroristima i ruskim špijunima otežaćemo upotrebu lažnih pasoša“, upozorava.
Pri ulasku u 30 evropskih zemalja registrovaće se ime putnika, tip pasoša, biometrijski podaci poput otisaka prstiju i fotografija lica, kao i datumi i mesta ulaska i izlaska.
Kada se jednom popuni, formular važi tri godine. Ali dokument će biti proveravan na svakom prelasku granice, te više neće biti potrebe za pečatiranjem pasoša.
Neki stručnjaci upozoravaju da bi moglo da dođe do redova na graničnim prelazima. Dosadašnji prosečan period provere podataka putnika trajao ke 45 sekundi. Korišćenjem EES-a će biti produžen na dva minuta.
Izuzetak među članicama Evropske unije će biti Kipar i Irska. Tu će obeležavanje pasoša pečatom ostati na snazi.
Šta se menja od 10. novembra?
Za 60 svetskih država čijim stanovnicima nije potrebna viza za ulazak u EU, od 10. novembra uslov za svako putovanje u neku od zemalja bloka biće popunjavanje jednostavnog formulara.
„Aplikacija preko koje će se popunjavati podaci pušta se u rad 6. oktobra. A od 10. novembra će se unositi samo nekoliko podataka“, kaže Vlaho.
Nova pravila su „stvar evidentiranja, a ne provere“. Sistem putnicima ne šalje povratnu informaciju. Ne izdaju se dodatni dokumenti za prelazak granice neke od EU zemalja i ne postoji mogućnost zabrane ulaska u EU samo na osnovu popunjenog formulara, objašnjava.
„Kada predate pasoš na granici, sistem spaja vašu aplikaciju sa podacima pasoša, a procedura je ista za sve načine prevoza“, kaže on.
Iako su se na Zapadnom Balkanu pokrenule polemike hoće li procedura biti slična apliciranju za vizu, Vlaho smatra da takvo poređenje nije prikladno.
„Viza je mnogo oštrija kontrola. Obavezan je odlazak u ambasadu ili konzulat, prilično košta i iziskuje mnogo više vremena, a formulari za vize sadrže po sedam ili osam strana.
„Ovo je daleko jednostavnije i manja je formalnost“, kaže on.
Šta donosi EES Evropskoj uniji?
Iz bloka poručuju da će novi sistem „modernizovati upravljanje granicama EU i postepeno poboljšati iskustvo putovanja“.
Pomoći će i u registrovanju onih koji ostaju duže od dozvoljenog ograničenja unutar granica EU. Sakupljaće pouzdane podatke o ulascima, izlascima i zabranama ulaska putnika.
Prikupljanjem biometrijskih podataka omogućiće efikasniju borbu protiv onih koji koriste lažne identitete. Uticaće i na povećanje bezbednosti u EU zbog efikasnijih graničnih kontrola, upotrebe elektorpnske arhive i biometrijskih podataka.
Korišćenjem novog sistema informacije će se među zemljama deliti trenutno.
A šta je ETIAS i kada će početi da se primenjuje?
Putnici iz Velike Britanije ili zemalja Zapadnog Balkana mogu da uđu u zonu Šengena, u kojoj mogu da se kreću neometano i zadrže se najviše 90 dana u ukupnom periodu od 180 dana bez vize.
Uvođenjem ETIAS dozvola, to će se promeniti.
Vlasnici pasoša zemalja koje nisu članice EU moraju da apliciraju preko interneta za ovu dozvolu kako bi proveli isti period unutar granica bloka. Za duže boravke će morati da zatraže vizu.
Prilikom putovanja, taj dokument proveravaće granična policija na svakom ulasku u 30 zemalja Evrope u kojima će važiti.
Premenjivaće se za putovanja u Austriju, Belgiju, Bugarsku, Hrvatsku, Češku, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Grčku, Mađarsku, Island, Italiju, Letoniju, Lihtenštajn, Litvaniju, Luksemburg, Maltu, Holandiju, Norvešku, Poljsku, Portugal, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju, Španiju, Švedsku i Švajcarsku.
ETIAS će važiti tri godine, i u tom periodu biće omogućen neograničen broj poseta ovim zemljama. Biće povezan sa pasošem putnika, pa je sa istekom putnog dokumenta potrebno aplicirati za novu dozvolu.
Iako iz EU nije potvrđen tačan datum uvođenja ove novine, na sajtu se navodi da bi trebalo da počne „u prvoj polovini 2025. godine“.
„Najmanje u prvih šest meseci“ posle uvođenja neće biti obavezan, ali se preporučuje putnicima da podnesu zahtev za ovu dozvolu.
Koliko će koštati ETIAS?
Za dobijanje dozvole biće potrebno platiti sedam evra. Iz Evropske komisije kažu da je to „daleko manje“ od sertifikata Esta, koji se izdaje putnicima u Ameriku i košta nešto manje od 19 evra (21 dolar).
Taksa će se naplaćivati svim putnicima koji imaju između 18 i 70 godina, dok će za maloletnike i starije od 70 biti besplatan.
„Plaća se bankovnom karticom preko interneta, iako ona ne mora da bude u vlasništvu putnika. Ako se neko ne snalazi na računaru ili nema ličnu karticu, to može i neko drugi da uradi za njega“, kaže Vladimir Vlaho.
Kako se podnosi zahtev za ETIAS?
Zahtev se podnosi na internetu ili putem mobilne aplikacije. Popunjavanje formulara je „nužna i kratka procedura“, za koju će biti neophodno oko 10 minuta, kažu iz EU.
Putnici će unositi podatke iz pasoša, zabeležena krivična dela, ukoliko ih imaju, kao i podatke o zdravstvenom stanju.
Više od 95 odsto zahteva će biti odobreno kroz nekoliko minuta, dok će u nekim slučajevima biti potrebno najviše 72 sata, navode iz EU.
U vanrednim okolnostima, zahtevi mogu biti odbijeni ili obrađivani i do četiri nedelje.
Zašto EU uvodi ETIAS?
U zajednici evropskih zemalja odlučili su da pojačaju kontrolu granica usled migrantske krize i zabrinutosti zbog terorizma.
Ovaj sistem će „povećati nivo bezbednosnih provera ljudi koji u EU putuju bez viza“, kažu iz bloka.
ETIAS će pomoći državama članicama da „bolje procene moguće rizike“ koje nosi prelazak granice posetilaca.
Cilj je da se spreči „međunarodni kriminal i terorizam“.
