При повратку са бојишта код Ангоре 1402., у Цариград, где добија деспотску титулу, Стефан Лазаревић, владар Србије и старији син кнеза Лазара и кнегиње Милице, упознао је лепу Италијанку Јелену, принцезу са грчког острва Лезбос.
Она је била ћерка Ђеновљанина Франческа Другог Гатилузија који је био господар овог грчког острва и сестра Ирине Палеолог, супруге византијског цара Јована Седмог Кантакузена.
Висока и витка, са дугом црном косом и ватреним зеленкастим очима које су секле оштрије него његов чувени мач, Јелена је одмах освојила српског владара.
Била је то љубав на први поглед, која је крунисана просидбом и веридбом 1402. године. у Цариграду. После тога, Стефан се вратио у Србију, а Јелена је отишла на своје острво.
Три године чекања на долазак у Србију
Скоро пуне три године од тог сусрета, Јелена је шетала обалом Лезбоса, слушала шум таласа и крике заљубљених галебова, погледом пуним чежње миловала бескрајну пучину Егејског мора и испраћала зажарене сутоне, чекајући да на хоризонту угледа јарболе царских галија. Чекала је и дочекала.
Деспотица која је у Србији живела само 42 дана
Лепа Латинка је 1404. године дошла у Србију и постала деспотица. На жалост, убрзо се смртно разболела. Очајни деспот, витез који је својом појавом утеривао страх у кости противницима на бојном пољу и изазивао завидне погледе европских племкиња, узалуд је тражио лек.
Лек за тело није нашао, али се душа изпуњена љубављу и болом сетила лека за принцезину душу. Обећао је својој драгани да ће остати само њен. Да се после њене смрти неће женити, да друга никада неће заузети њено место. Ни на једном од два његова престола: ни на оном у Београду, ни на оном у његовом срцу.
Јелена је умрла после 42 дана. Шест недеља од остварења сна и највеће љубави, до бесконачног растанка. Деспот је одржао своју реч и остатак живота провео у самоћи. Све до своје смрти 1427. године, када му је, док је јахао кроз Шумадију, негде код Младеновца, пукло срце. Ко зна, можда више није могло да издржи тугу за изгубљеном љубави…
Крај лозе Хребељановића
Оно што је извесно јесте да Деспот Стефан није имао потомство. Славни и трагични усуд Хребељановића је хтео да порода нема ни Стефанов млађи брат Вук, којег су Турци погубили 1410. у његовој тридесетој години.
Смрћу Деспота Стефана, прекинута је лоза и династија Хребељановића, а вечну битку за слободу Србије наставио је његов сестрић Ђурађ, изданак светородне лозе Бранковића. Син његове старије сестре Маре. Којег је Стефан на сабору српске властеле и монаштва у Сребреници одредио за свог наследника.
Тајна деспотовог гроба
Не зна се поуздано где је деспот сахрањен. У Копорину или Манасији (ми мислимо у Копорину). Али, и на једном и на другом месту, столетне шуме подједнако лепо шуморе и причају причу о прохујалим вековима, деспотовој борби за слободу српског народа и његовој љубави. Према Србији и Јелени.
